Kratak osvrt na tranziciju, poslovni softver i elektronsko poslovanje u Srbiji

Reč „tranzicija“ kao da je pomalo zaboravljena, ili je postala nepopularna, ali skoro da ne postoji bolji izraz za period iz koga svi mi nikako da izađemo. Ovo „SVI MI“ se u ovom slučaju odnosi na privredne subjekte, banke, proizvođače poslovnog softvera i IT sektore u državnim organima.  SVI MI učestvujemo u maratonskoj trci sa tehnološkim trendovima i bujicom propisa, sve ka cilju da unapredimo poslovanje, a da Srbija postane što više e-Srbija i što više EU-Srbija. Start možda i pamtimo, ali da li je cilj na vidiku?

Pređene etape

Prve konkretne korake ka elektronskom poslovanju su kod nas napravile banke, još davne 2003. godine, kada je na njih prešao platni promet.  Uvođenje e-banking sistema je dovelo do toga da su napravljene posebne softverske aplikacije u raznim bankama, a mnoge firme su po prvi put počele da koriste pametne kartice. Pred nas i ostale proizvođače poslovnog softvera je postavljen zadatak: da implementiramo automatsko preuzimanje izvoda platnog prometa i elektronske naloge za plaćanje, i to u  korak sa uvođenjem  raznoraznih formata.

Drugi, veoma bitan segment elektronskog poslovanja, e-uprava  je kasnila, iako su doneti  potrebni propisi i strategije, od kojih su najvažniji: Zakon o elektronskom potpisu (2004) i Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine (2008). U pogledu dostupnosti javnih podataka privrednicima opet je prednjačio bankarski sektor, pa je tako Narodna banka Srbije početkom 2008. godine pustila u probni rad svoje veb servise za pristup osnovnim šifarnicima i kursnim listama. To je omogućilo nama, proizvođačima poslovnog softvera da eventualno postepeno ugrađujemo u naša rešenja mehanizme za prikupljanje bitnih informacija, kao što su na primer: važeća kursna lista, osnovni podaci o poslovnom partneru na osnovu broja računa, da li je račun blokiran i sl. Još kasnije, Direkcija za elektronsku upravu (Uprava za Digitalnu agendu, osnovana u martu 2011. godine) je donela strategiju razvoja e-uprave i pokrenula portal eUprava.  Ovde se mogu pronaći različiti elektronski servisi od raznih nadležnih organa koji se mogu pretraživati i po oblastima, među kojima je i poslovanje.

Do 1.9.2014. godine u Srbiji je registrovano 6 sertifikacionih tela koja su jedina ovlašćena da izdaju sertifikate za kvalifikovane elektronske potpise. Tek od 2012. godine je širi krug privrednika mogao da počne da praktično primenjuje kvalifikovane elektronske potpise, jer je tada Poreska uprava Republike Srbije implementirala svoju prvu elektronsku uslugu. Naime, od 1. aprila 2012. godine svim PDV poreskim obveznicima, omogućeno je elektronsko podnošenje PPPDV poreske prijave preko Internet portala e-POREZI Poreske uprave. To je bio probni balon za sve nas.

Gde smo sada?

Od početka 2014. godine tempo se naglo ubrzao, posebno u delu zakonske regulative i njenog usklađivanja sa EU direktivama. Izmene i donošenje novih propisa  su žurno krenuli u 3 oblasti: računovodstvo i revizija, poreski postupci i socijalno osiguranje. Posle novog Zakona o računovodstvu iz jula 2013. godine, tokom cele 2014. je doneto preko 30 podzakonskih akata, koji su menjani i ispravljani više puta. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA)  od 1. januara 2003. godine je menjan više od 10 puta, od čega je većina važnih izmena nastupila u poslednjih 30 meseci. Novi Zakon o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO)(2010) je takođe pretrpeo izmene i dopune, a sistem objedinjene naplate poreza i doprinosa je počeo sa radom 1.3.2014. Kao posledica svega, realizacija elektronskog poslovanja je tapkala u mestu skoro cele prošle godine, čekajući da se lavina novih propisa smiri. A kada su se posle više probijanja i odlaganja,  približili prvi zakonski rokovi, trebalo je omogućiti i realizovati složene postupke za kratko vreme, kao što su: predavanje prvih FI u elektronskom obliku APR-u do 31.3.2015; elektronsko podnošenje poreskih prijava, onih čije je  dostavljanje Poreska uprava do sada omogućila u propisanim rokovima.

Dokle smo stvarno stigli? Da li tapkamo u mestu, koji su to nagomilani problemi i šta nas još čeka?

APR i finansijski izveštaji (FI)

Najveći potres je izazvao novi Zakon o računovodstvu koji je donet još jula 2013. godine.  Posle toga, sve do kraja 2014. godine, mnogobrojni prateći propisi, rešenja i pravilnici su usvajani, menjani  i ispravljani više puta. Prva praktična primena svega ovoga se dešavala početkom 2015. godine, kada su obveznici prvi put dostavljali svoje finansijske izveštaje (FI) u elektronskom obliku. Jasno je da je pred APR-om bio obiman posao realizacije Posebnog informacionog sistema za izradu i dostavljanje finansijskih izveštaja (PIS FI). Bili smo svedoci da je taj posao obavljan u fazama, što je razumljivo, ali je i kasnio, pa je čak prekoračen krajnji  zakonski rok, iako je produžen za mesec dana.  Umesto da PIS FI bude dostupan svim obveznicima do kraja februara, njegovo puštanje u rad je trajalo u periodu od 2.3.2015 do 27.3.2015. Pri tome su posebno veliko kašnjenje trpele sve finansijske institucije. Treba imati u vidu da je 31. mart bio krajnji rok za sve obveznike da dostave svoje FI za statističke potrebe.

Proizvođači poslovnog softvera su morali da urade veoma složen i obiman posao.  Kao prvo, trebalo je implementirati ogroman broj izmena u postojeće informacione sisteme. Za  nas je posebno bilo značajno da omogućimo: jednostavan i što više automatizovan proces preknjižavanja iz starih u nove kontne okvire (iako preslikavanje nije jednoznačno) i formiranje novih FI po svim propisanim standardima. U drugoj fazi trebalo je izraditi sistem za automatsko prevođenje novih FI iz poslovnog softvera u format koji prihvata PIS FI, kako bi naši korisnici mogli da ih jednostavno  unesu preko  portala APR-a. U toku ovih faza imali smo 2 velika problema, nezavisno od kašnjenja realizacije PIS FI:

  • APR nije obezbedio nikakvo test okruženje u kome bi se mogla obaviti verifikacija obimnog postupka formiranja FI, pre njihovog stvarnog unosa u PIS FI.
  • Nisu bili poznati zahtevani elektronski formati FI i dokumentacije pre puštanja u rad PIS FI.

Obveznici finansijskog izveštavanja po novim propisima su takođe imali vrlo težak zadatak. Pored novih administrativnih i organizacionih postupaka, trebalo je i operativno rešiti mnogobrojne probleme i zahteve.  Usklađivanje poslovnih procedura sa novim propisima je, između ostalog, značilo i uvođenje potpuno novog sistema finansijskog izveštavanja, čije bliže uređivanje prati preko 30 podzakonskih akata. Treba imati u vidu da su novi finansijski izveštaji mnogo detaljniji i složeniji. Takođe, veliki broj obveznika morao je da obezbedi kvalifikovane sertifikate i elektronske potpise za svoje zakonske zastupnike, čak i oni koji predaju samo vanredne FI  zbog stečaja ili likvidacije, ili ako su im zakonski zastupnici strana lica bez JMBG. Posebno je bila složena situacija za obveznike (po zvaničnim podacima iz APR-a, njih je oko 77%) koji su odlučili da zajedno sa FI za statističke potrebe predaju i redovne godišnje FI, jer su morali da pripreme potpuni set izveštaja, od kojih su neki veoma složeni.

I na kraju – Kakvi su rezultati? Može se reći da je ova etapa, u pogledu elektronskog dostavljanja FI za statističke potrebe, pređena uspešno. Na svom sajtu APR je 1. aprila objavio preliminarne rezultate, a Zvonko Obradović, direktor APR-a je 6. aprila dao izjave o tome. Ukratko, zvanične informacije su sledeće: Za oko 150.000 dostavljenih FI za statističke potrebe oko 144.000 (92%) obveznika je koristilo PIS FI. Posle svega, nama korisnicima Registra FI, ipak nešto nedostaje:  Do danas detalji dostavljenih FI nisu vidljivi u Registru FI, čak ni samim podnosiocima. APR je 21. maja objavio da je aktivirana Pretraga  izveštaja za 2014. godinu, ali kao rezultat pretrage se samo prikazuju podaci o obvezniku, koje je FI predao i da su u statusu „u obradi“, a do stvarnih detalja samih FI je nemoguće doći. Preostaje nam samo da čekamo da prođe i krajnji rok za predaju redovnih FI, 30. jun, ili možda neki drugi, nepoznati datum.

Sistem objedinjene naplate poreza i doprinosa

Sistem objedinjene naplate poreza i doprinosa je počeo sa radom 1.3.2014. godine, čime su predviđene mnogobrojne promene koje su namenjene unapređenju rada računovođa, poreskih obveznika, Poreske uprave, poslovnih banaka… Ali da li je do unapređenja zaista i došlo do sada?

Trenutno postoje dve vrste problema: Generalni problemi, zasnovani na zakonskim ili organizacionim uzrocima i praktični problemi pri dostavljanju elektronskih i drugih dokumenata.

Generalni problemi:

  • Još uvek nije oformljena Jedinstvena baza  pri Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).  CROSO je osnovan  godine na osnovu Odluke vlade i Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Zamišljen je kao centar u koji su stiču sve bitne informacije o obaveznom socijalnom osiguranju, kao što su podaci o: uplatama doprinosa, osiguranicima po raznim osnovama i obveznicima uplate doprinosa.  On treba informaciono da poveže  više  nadležnih organa i institucija, kao što su: Poreska uprava, RFPIO, RFZO, Nacionalna agencija za zapošljavanje…  Da bi se postupci u okviru Objedinjene naplate odvijali olakšano i onako kako je propisano, neophodno je da se Jedinstvena baza uspostavi što pre.
  • Uvođenje elektronskih poreskih prijava se odvija sa zastojima. Poreska uprava radi u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) koji propisuje, između ostalog, rokove do kada se pojedine poreske prijave moraju predati isključivo u elektronskom obliku. Kako se ovaj zakon do sada menjao desetinu i više puta, tako su se i pomerali pomenuti rokovi. Poreska uprava je u skladu sa trenutno važećim ZPPPA implementirala na svom portalu e-POREZI dostavljanje samo nekoliko tipova elektronskih prijava.

Praktični problemi

Navešćemo samo neke trenutno aktuelne činjenice, zapažanja i probleme iz prakse:

  • Postoje veliki problemi pri predaji M-4 obrazaca. Iako poslodavci svakog meseca elektronski dostavljaju poreske prijave (obrazac PPP PD) Poreskoj upravi, obrazac M-4 za 2014. godinu su ponovo morali da predaju u papirnom obliku. Pri tome, RFPIO je tražio i gomilu dodatne dokumentacije i evidencija, uključujući i štampane sve mesečne PPP PD prijave.  Da podsetimo, postupak bi trebalo da bude sasvim drugačiji: Na osnovu elektronski dostavljenih podataka poreskih prijava iz Poreske uprave, a  nakon njihove provere i skladištenja u bazi CROSO, Fondu PIO bi bili dostupni svi potrebni podaci i poslodavci ne bi morali ni da predaju posebne M-4 obrasce. Da bi ovakav propisani postupak zaživeo, očigledno je da treba rešiti organizacione i tehničke probleme.  Takođe, moraju da se usklade zakonska rešenja i poslovne procedure RFPIO sa konceptom Objedinjene naplate.  Pored toga, treba da se obezbedi potpuna kompatibilnost, tako da se iz podataka od Poreske uprave mogu lako izvući svi podaci za M-4 obrazac. Navešćemo samo neke konkretne primere  koje smo uočili, a koji se odnose na nekompatibilnost podataka:
  1. Razne vrste prihoda iz radnog odnosa idu na opštu šifru 199, pa ih je nekad nemoguće razvrstati za potrebe M-4 obrasca.
  2. Uplata doprinosa osnivačima (potrebna za M-4 obrazac) nikada nije stavljena na PD prijavu, već se obračun doprinosa za osnivače vrši na posebnom obrascu PP OD-O.
  3. Fond PIO, na osnovu važećih propisa, traži radni staž po danima, a zarada se računa po satima. To može dovesti do neslaganja u zavisnosti od rasporeda praznika, dana u mesecu i sl.
  • Još uvek postoje propusti u sistemu za podnošenje elektronskih poreskih prijava. Iako procenjujemo da poreski postupci funkcionišu dobro u 90-95% slučajeva, ipak smatramo da je potrebno još raditi na ispravljanju uočenih propusta i grešaka, a sa time kao da se stalo. U postupku prijavljivanja poreza se dešavalo da neki slučajevi nisu uopšte predviđeni i da neke od prijava nije uopšte moguće predati (npr. poreskom prijavom nije predviđeno da fizičko lice, recimo poljoprivrednik, plaća zakup nepokretnosti, iako na to ima zakonsko pravo). Pored toga, zato što u PD prijavi nisu pokriveni svi slučajevi, neki prihodi (početak ili kraj delimičnog radnog vremena kod jednog poslodavca u toku meseca, plaćeno stručno usavršavanje, slučajevi kada postoje dve osnovice doprinosa…) idu na opšte šifre: 199 ili 999. Takođe postoji problem kada se beneficirani  staž isplaćuje sa minimalnom osnovicom.

Predah

Može se reći da smo SVI MI deo ove etape, do juna 2015. godine, uprkos mnogim problemima, prebrodili koliko-toliko uspešno. Jeste da se neki rokovi probijaju i pomeraju, a realizovani projekti nisu potpuno završeni (uvek nešto nedostaje), ali mi koji se bavimo informacionim tehnologijama znamo da je  to čest slučaj u praksi. Softverska rešenja nastavljaju da se dograđuju i poboljšavaju i nakon implementacije, ukoliko se stalno čuje i sluša glas korisnika. Da zaključimo – Elektronsko poslovanje kod nas je ipak napravilo prve, ali ne tako sitne korake. Postoje i neki ohrabrujući indikatori koji to pokazuju. Na primer, zanimljiva je informacija APR-a, nakon završene faze predaje prvih FI u elektronskom obliku: Iako je samo oko 11.000 obveznika imalo zakonsku obavezu da predaju izveštaje potpisane kvalifikovanim elektronskim potpisom (mikro pravna lica nisu imala tu obavezu), to je uradilo oko 28.400 obveznika (skoro 19% od ukupnog broja obveznika).
Ostalo je još da do kraja juna 2015. predamo redovne godišnje FI u elektronskom obliku, a prvi elektronski konsolidovani FI se predaju APR-u do kraja jula. Posle toga, naš e-Maraton se nastavlja  početkom naredne godine. Ali o tome ćemo nekom drugom prilikom.

Korisni linkovi

Sve o elektronskom potpisu na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija

Državni organi i institucije

Portali i elektronski servisi

Propisi i strategije