O praktičnim problemima sa PPP PD prijavama i Sistemom objedinjene naplate

Ako isplaćujete male plate u dva dela, imate zaposlene sa beneficijama koji se povremeno razbole, plaćate nekom po ugovoru stručno usavršavanje, poljoprivrednik ste i komšija vam daje njivu u zakup, naknadno se ispostavi da ste preterali sa uplatom doprinosa, ili potpadate pod neki drugi, ne tako redak „specijalan slučaj“,  može se lako desiti da će Vam podnošenje PPP PD prijave biti vrlo težak zadatak.

Da podsetimo,  od 1. marta 2014. počela je obavezna primena novog načina podnošenja pojedinačnih prijava za porez po odbitku (skr. PD prijava) u okviru Sistema objedinjene naplate poreza i doprinosa (skr. Sistem objedinjene naplate).  PD prijave se podnose preko portala Poreske uprave (PU) u elektronskom obliku pre svake isplate fizičkom licu, a koja podleže oporezivanju po odbitku ili plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.  Način i postupak podnošenja i evidentiranja, kao i sadržina PD prijave uređeni su Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po odbitku (skr. Pravilnik), na osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (skr. Zakon o doprinosima) i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (skr. ZPPPA).

Ne može se poreći da je Sistem objedinjene naplate doneo mnoge pozitivne promene. Elektronsko podnošenje PD prijava se uspešno primenjuje kod velike većine obveznika. Međutim, iako je već prošlo više od 15 meseci od kada ga koristimo, ovaj sistem još uvek nije unapređen toliko da efikasno podrži sve slučajeve koji se javljaju u praksi. Postoje čak i nerešivi problemi, a oni koji su rešivi podrazumevaju uglavnom njihovo zaobilaženje, uz dovijanje svih koji učestvuju u popunjavanju i dostavljanju PD prijava.  To se odnosi  i na proizvođače poslovnog softvera kojima je zadatak da ceo postupak olakšaju svim svojim korisnicima.

Naša iskustva o problemima

Zahvaljujući velikom broju raznovrsnih korisnika našeg programa za obračun zarada, naknada i drugih primanja, stekli  smo uvid u većinu problema koji se javljaju u praktičnoj primeni sistema  za podnošenje PD prijava. U daljem tekstu navešćemo samo neke od njih.

Najčešći i najvažniji problem – isplata akontacija

Zakonodavac nije posvetio dovoljno pažnje akontacionim isplatama, pa se skoro stiče utisak da je time poručio: Najbolje je ne isplaćivati akontacije.  Nasuprot tome, isplata zarada i naknada u više delova  je odavno postala praksa kod mnogih privrednih subjekata, uključujući i javni sektor.

Konačni obračun doprinosa nakon isplaćenih akontacija, u nekim slučajevima zahteva da se akontacione PD prijave ispravljaju, tj. da se ponovo podnose kao izmenjene. Najgora varijanta ovog problema nastupa kada se naknadno ustanovi da su pri akontacionoj isplati obračunati i plaćeni veći doprinosi nego  što je potrebno, i to ne zbog grešaka u obračunu. Tada isplatioci imaju pravo da podnesu zahtev za povraćaj novca, ali se oni najčešće, ako ikako mogu, zbog komplikovane administracije odlučuju da „zaborave“ na svoje pravo i jednostavno se pomire sa gubitkom.

U daljem tekstu navešćemo nekoliko slučajeva kada mogu nastupiti opisani ili slični problemi ako se zarade i naknade isplaćuju u više delova. Daćemo i konkretan primer, jedan od mnogih sa kojima smo se do sada susreli kod naših klijenata.

1.      Proročki član 52. i niske zarade

Zakon o doprinosima u svom članu 52. navodi:  „Ako se zarada isplaćuje u delovima, a prvi deo zarade je manji od najniže mesečne osnovice doprinosa, poslodavac je dužan da prilikom isplate prvog dela zarade, obračuna i plati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.“  Iako ovakav pristup  izgleda opravdan u pogledu punjenja budžetske kase,  naše iskustvo govori  da bar  70% problema kod naših korisnika nastaje baš zbog ovog člana Zakona o doprinosima. Poslodavci nisu proroci i pri isplati akontacije ne mogu da predvide  šta će se sve događati do konačne isplata zarada, na primer: da li će neko od zaposlenih napustiti firmu, da li će se propisana najniža osnovica smanjiti, da li će neko sa beneficijama otići na bolovanje i sl.  Ovakve nepredvidive okolnosti  mogu da dovedu do toga da su potrebne izmene akontacione PD prijave i čak da se može tražiti povraćaj novca od PU.  Poslodavci koji  isplaćuju akontacije za niske zarade su u nepovoljnijem položaju u odnosu na one  za koje Zakon o doprinosima propisuje drugačija pravila, kao na primer:

  • Poslodavci koji uopšte ne isplate zarade za jedan mesec, doprinose na najnižu osnovicu moraju da uplate tek do kraja narednog meseca (član 51. stav 3.).
  • Poslodavci koji isplaćuju cele zarade jednom mesečno u većini slučajeva imaju pravo da se ne pridržavaju pravila najniže osnovice, već da obračunaju doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice za lica koja nisu bili na obaveznom osiguranju puno radno vreme u toku meseca i kod kojih je osnovica manja od minimalne.

2.      Najviša mesečna osnovica i februarski problem

Nisu potencijalni problem samo akontacione isplate niskih zarada, već i isplate visokih zarada u više delova. Zakon o doprinosima u svom članu 41. stav 1. propisuje: „Ako je propisana osnovica doprinosa viša od najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najvišu mesečnu osnovicu doprinosa.“  Iako nam nije jasno zašto se uopšte osnovica doprinosa ograničava, pa se visoke zarade drugačije tretiraju, ipak nećemo ulaziti dublje u ovu temu, već ćemo se fokusirati na praktične probleme pri podnošenju ovakvih akontacionih i konačnih PD prijava.

Uzmimo sledeći primer:  Obično je u februaru propisana maksimalna mesečna osnovica veća od martovske. Neka je propisana najviša mesečna osnovica za februar 350.000 i po članu 41. u februarskom akontacionom obračunu osnovica doprinosa za jedno ili više lica je smanjena na taj propisani iznos. U martu, kada se radi konačni obračun i isplaćuje drugi deo zarade, važi najviša osnovica od 300.000. Pitanje je – Kako povratiti više isplaćeni iznos doprinosa na razliku osnovice od 50.000? Na sajtu PU nismo pronašli uputstvo za ovakve slučajeve. S druge strane, ako se razlika samo ignoriše i ništa se ne ispravi, postojaće problem sa M-4 obrascem, jer RFPIO ga takvog neće prihvatiti.

3.      Više redova u PD prijavi za jedno lice

Kada primanja nekog lica treba podeliti na više redova u PD prijavi iz bilo kog razloga (bolovanje,  beneficirani staž, prestanak olakšica…) vrlo često dolazi do komplikacija u praksi ako se predaju i akontacione i konačne PD prijave. U nekim slučajevima treba ponovo dostaviti izmenjene akontacione prijave, a nekada se događa i već opisana situacija da su već plaćeni doprinosi viši od potrebnog iznosa.  Srećom, PU je naknadno pojednostavila PD prijavu za bar neke slučajeve: naknada bolovanja do 30 dana,  kao i naknada za povredu na radu ne moraju da se izdvajaju u posebnu stavku, već je dozvoljeno da se upišu zbirno sa zaradom pod šifrom 101. Važno je napomenuti da ako se ovako uradi u akontacionoj prijavi, isto tako mora da se nastavi i u konačnoj za isti mesec.

4.      Primer iz prakse – Zaposleni u Domu zdravlja ima beneficirani radni staž i nisku zaradu

Zdravstveni  radnik sa beneficiranim stažom ima nisku zaradu, tako da mu je osnovica za doprinose (npr. 18.000) za prvu polovinu meseca niža od najniže propisane. Za njega poslodavac, Dom zdravlja (pridržavajući se člana 52.), prilikom obračuna akontacije za zaradu isplaćuje doprinose na najnižu osnovicu, uvećane za beneficije (npr. ukupno 22.000). Nakon isplate akontacije zaposleni otvori  bolovanje i za to vreme mu ne teče beneficirani staž, a ceo doprinos za dodatni staž je već isplaćen.

U ovom primeru poslodavac ima velike probleme zbog toga što je isplatio veći iznos za doprinose. Kako je isplatilac zdravstvena ustanova, a ne preduzeće koje može da „zaboravi“ gubitak ili da se „nekako snađe“, situacija je još mnogo teža.  Zdravstvene ustanove su u ovakvim slučajevima između dve vatre. S jedne strane u svojim izveštajima moraju da pravdaju svaki potrošeni dinar (posebno ako su nešto platili više nego što treba), jer novac ide iz budžeta. Takođe, rešenje da se deo troška pokrije iz sopstvenih sredstava najčešće nije moguće, jer tih sredstava uglavnom nema.  S druge strane,  član 52. ih primorava da uplate veći iznos nego što je realno potrebno da bi izbegli kamate i kaznene mere.  U ovom konkretnom slučaju, koji se povremeno ponavljaju kod naših korisnika, svedoci smo da nastaju ogromne komplikacije zbog veoma malog novčanog iznosa.

Neke vrste prihoda nisu uopšte predviđene.

Postoje kategorije prihoda za koje obveznici nemaju mogućnost da ih upišu u PD prijavu. Tu su možda  najgore prošli poljoprivrednici za koje nisu predviđeni prihodi van radnog odnosa, kao što je na primer, davanje nepokretnosti u zakup. Tako, ako neko da u zakup svoju njivu poljoprivredniku da je obrađuje, to je trenutno nemoguće evidentirati u PD prijavi. Ovakvi slučajevi  ne samo da nisu retki u praksi, već su i regulisani propisima. Član 17. stav 3. Zakona o zdravstvenom osiguranju eksplicitno navodi da lica koja ostvaruju naknadu na osnovu ugovora o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta imaju svojstvo osiguranika, isto kao i poljoprivrednici.

Lica na stručnom usavršavanju i neusaglašenost zakona

Lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju koje ostvaruje ugovorenu naknadu za svoj rad je po Zakonu o doprinosima poseban slučaj osiguranika. Ovaj vid prihoda van radnih odnosa se u praksi često koristi kao zamena za angažovanje po ugovoru o delu.

Problem je u tome što Zakon o doprinosima ova lica dvostruko i kontradiktorno tretira:

  • S jedne strane,  oni su (kao i volonteri) članom 11. svrstani u lica kod kojih je nastupila povreda na radu ili profesionalna bolest , pa po tom osnovu za PIO plaćaju 4% (član 47.) od osnovice koja ne može da bude manja od minimalne (član 35.). Po ovim članovima bi trebalo da važi da je i osnovica za zdravstveno osiguranje ista, a da je stopa 2%.
  • S druge strane, kako ova lica ostvaruju ugovorenu naknadu za svoj rad, za njih važe i članovi koji su kontradiktorni sa onim iz prethodne tačke:  28 i 36. Iz njih proizilazi da se ne primenjuje princip minimalne osnovice, već da je  osnovica doprinosa jednaka oporezivom prihodu od ugovorene naknade.  Iz člana 44. proizilazi da su stope za PIO i zdravstvo:  26% i 10,3%.

Nadamo se da će se ova zakonska nedoslednost razrešiti, a do tada smo usvojili sledeću preporuku u kojoj se navodi šta poslodavac treba da plati:

  • Porez na druge prihode po stopi od 20% na bruto osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova;
  • Doprinos za PIO po stopi od 4% na osnovicu koja ne može biti manja od najniže mesečne;
  • Doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana, ukoliko lice sa kojim je zaključen ugovor nije osigurano po drugom osnovu.

Ali tu nije kraj! U PD prijavi je za ovu vrstu prihoda predviđena šifra 620, ali nije predviđeno da za jedno lice mogu postojati  dve različite osnovice za doprinose. Zato se primenjuje zaobilazno rešenje problema, pa se ovakvi prihodi upisuju pod šifrom 999.

Šta treba poboljšati?

Čarobna šifra 199 i M-4 obrazac

Šifra 199, tj. vrsta prihoda 199 je u Pravilniku navedena kao „Prihodi koji imaju karakter zarade ili naknade zarade na koje se obaveze obračunavaju po posebnim pravilima.“  Naravno, uvek je potrebno predvideti  i specijalne slučajeve, one koji se vrlo retko javljaju u praksi i koje je nemoguće rešiti  standardnim pravilima. Međutim, šifra 199 trenutno služi i kao neki vid „čarobnog“ rešenja za pokrivanje propusta i slučajeva koji  nisu dovoljno podržani sistemom za podnošenje PD prijava. To pokazuju i odgovori PU na pitanja korisnika, jer često sadrže napomene tipa:  „Do objavljivanja nove verzije obračuna koja će podržati navedeni algoritam, koristiti u 3.6 šifru 199“. Pri tome se ne navodi kada će i da li će biti objavljene nove verzije.

Po našem mišljenju ima neopravdano mnogo slučajeva kada se koristi šifra 199. Neki od primera su: Naknade za porodilje preduzetnice; Doprinos za PIO po osnovu beneficiranog staža pri isplati zarade, ako su pre toga plaćeni  samo doprinosi bez isplate zarade; Doprinosi za primaoca prihoda koji radi samo kod jednog poslodavca sa nepunim radnim vremenom, a radio je nepun obračunski period

Da podsetimo,  jedna od bitnih ideja Sistema objedinjene naplate je da PD prijava bude dovoljan osnov za automatsko generisanje M-4 obrasca. To do sada nije ostvareno jer kada se previše vrsta prihoda upisuje pod istu šifru 199, nemoguće je izvući i pravilno razvrstati sve podatke koji  su potrebni za M-4 obrazac.

Ostali problemi koje je moguće i treba rešiti

  • Uplata doprinosa osnivačima i članovima privrednog društva koji nisu zaposleni u svom privrednom društvu nije predviđena PD prijavom, već se obračun doprinosa za ovakve osnivače dostavlja na posebnom obrascu PP OD-O. Ove uplate su bitne za M-4 obrazac i ne vidimo razlog zašto su izostavljene.
  • Postoje problemi u preračunavanju dana i sata. Za PIO je važan radni staž koji se izražava u danima, a zarada i poreski iznosi se računaju u satima. To može dovesti do neslaganja u zavisnosti od rasporeda praznika, dana u mesecu i sl. Takođe, u obračunu doprinosa na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice figurišu dani, a ne sati. To može dovesti do problema u slučaju početka i završetka delimičnog radnog vremena kod istog poslodavca u toku jednog meseca, kada ne postoji dovoljno podataka za validaciju obračuna. Na primer, ako je lice angažovano da uradi manji posao i radilo je 4 sata u toku jednog  meseca,  obračun naknade mora da ide na šifru 199, samo zato što u sadašnjem sistemu ne može da se uradi validacija osnovice doprinosa.
  • U slučaju kada se zbog nedostatka novca ne mogu isplatiti zarade za jedan mesec, važi obaveza da se do kraja narednog meseca isplate minimalni doprinosi. Za isplate doprinosa bez isplate zarade (šifra 109) nije moguće navesti dodatne podatke, kao što su: beneficirani staž, subvencije i sl.  Zato se za sada u praksi najčešće ovi doprinosi upisuju sa šifrom 101 (kao i regularna  zarada), uz primenu „trikova“ da takva PD prijava prođe validaciju.

 

Opišite nam Vaša iskustva sa PPP PD prijavama u komentaru ispod ovog članka.
Da li imate nerešivih problema? Da li ste neke probleme rešili i kako?
Šta po Vašem mišljenju treba popraviti u Sistemu objedinjene naplate?

 

Zaključak

Posle svega već navedenog preostaje da iznesemo još neke opšte zaključke vezane za  propise i  njihovu implementaciju od strane PU.

Propisi koji uređuju objedinjenu naplatu poreza i doprinosa su preterano složeni. Posledica toga je da je postupak popunjavanja PD prijave postao previše komplikovan. Isplatioci skoro da ne mogu da obračunaju i popune PD prijave bez pomoći nekog softvera.  Zato bi zakonodavac trebalo da se posveti što većem pojednostavljenju propisa i pravila.

Iako procenjujemo da sistem za podnošenje elektronskih PD prijava, realizovan u PU, funkcioniše dobro ili zadovoljavajuće u veoma velikom broju slučajeva, ipak smatramo da je potrebno još raditi na ispravljanju uočenih propusta i nedostataka. Moguća su mnoga rešenja, kao na primer: uvođenje novih šifri,  poboljšanje algoritma, dodavanje novih kolona i sl. Nasuprot tome, imamo utisak da je dalji razvoj sistema potpuno obustavljen, a najavljenih novih verzija nema.

PU je još u februaru 2014. godine realizovala elektronski servis za podnošenje PD prijava i mi smo ga  testirali na osnovu tehničkog uputstva, objavljenog na njihovom sajtu. Međutim,  po našem saznanju elektronski servis do danas nije pušten u rad za javno korišćenje.  On bi olakšao ceo postupak, jer bi jedan deo mogao da preuzme poslovni softver. Ovo se posebno  odnosi na detekciju i lakše otklanjanje grešaka u PD prijavi i njeno automatsko prosleđivanje portalu PU.

Naš konačni zaključak je: Bez predloženih poboljšanja i rešenja navedenih problema, Sistem objedinjene naplate, iako je odlično koncipiran, ne može da zasija punim sjajem.

Korisni linkovi

Zakonski okvir

Praktična uputstva i primeri