O nekim izmenama i dopunama propisa o PDV: Strana lica, licence, interni računi…

Možda je na prvi pogled izgledalo da najnovije  izmene propisa o PDV-u ne donose značajne promene  u poreskim postupcima u praksi, ali već nakon prve analize se može zaključiti da prividno sitne promene zadiru u razne oblasti poslovanja. Potrebno je vreme i provera u praksi da bi se mnogobrojni izmenjeni članovi Zakona (38) i 11 (preko noći) usvojenih novih ili izmenjenih pravilnika, složili u veliku PDV slagalicu i pokazali pravu sliku.

Koliko su izmene bitne za svakog pojedinačno zavisi od delatnosti i načina poslovanja. Za početak smo izabrali da pišemo o 2 teme:  Promet licenci i sličnih prava i Poslovanje stranih lica u Republici Srbiji . Ove teme su posebno zanimljive za nas, za naše klijente, kupce i partnere, kao i za sve ostale koji primenjuju slične poslovne procedure, kao što su na primer: nabavka ili prodaja licenci za korišćenje softvera stranih ili domaćih proizvođača, poslovanje sa strancima, proizvodnja i održavanje poslovnog softvera i sl.

Iako  velika većina novih pravila važi od 15. oktobra, za ovo kratko vreme su već isplivala neka sporna  pitanja, nedoumice i pretpostavke o mogućim problemima, koji će se još dodatno iskristalisati u toku primene u praksi. U ovom članku, fokusiraćemo se na primenu propisa koji se bave navedenim temama, neke posledice i do sada uočene moguće probleme u praksi.
Zakonski osnov za teme u ovom tekstu su sledeći izmenjeni i novi propisi:

  • Izmenjen Zakon o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu – Zakon);
  • Izmenjen Pravilnik o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV (u daljem tekstu – Pravilnik o PDV evidenciji);
  • Izmenjen Pravilnik o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci (u daljem tekstu – Pravilnik o računima)
  • Novi Pravilnik o načinu i postupku odobravanja poreskog punomoćstva za porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu – Pravilnik o punomoćjima)

1.Promet licenci i sličnih prava

„Prenos, ustupanje i davanje na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine“ (u daljem tekstu – usluge prometa licenci i sličnih prava) su specifične usluge koje su i do sada bile navedene u Zakonu ( član 5. stav 3. tačka 1)), ali za njih nisu bila definisana posebna pravila.  Nove dopune i izmene propisa su donele značajno poboljšanje u skladu sa poslovnom praksom.

Važne činjenice o  uslugama prometa licenci i sličnih prava

Iz Zakona, drugih propisa i dosadašnjih tumačenja* proizilaze sledeća pravila:

  1. PDV obveznik može da izda račun i pre prijema avansne uplate i izvršenog prometa, ili posle avansne uplate, a pre izvršenog prometa. (Pravilnik o računima, član 4a).
  2. U računu se ne iskazuje datum prometa (Pravilnik o računima, član 4a).
  3. Bilo da usluge pružaju strana ili domaća lica, dodato je pravilo da se dan poreske obaveze utvrđuje kao datum izdavanja računa, ako je račun izdat pre naplate i prometa. (dodata tačka 2a), član 16. Zakona).
  4. U opštem slučaju poreska obaveza nastaje kada nastane najraniji od sledećih događaja: delimična ili cela naplata; izdavanje računa; izvršen promet.
  5. Ako uslugu pruža strano lice koje nije odredilo punomoćnika, primalac (ako je PDV obveznik) postaje poreski dužnik i ima obavezu da sastavi interni račun na dan nastanka poreske obaveze. (Pravilnik o računima, član 24b). Ovde razlikujemo 2 slučaja:
    • Ako je račun stranog lica izdat i primljen u istom poreskom periodu, interni račun se sastavlja u tom periodu (sa datumom izdavanja računa stranog lica*).
    • Ako je račun stranog lica primljen u nekom kasnijem poreskom periodu u odnosu na datum njegovog izdavanja, interni račun se sastavlja u periodu kada je primljen račun od stranog lica (sa datumom njegovog prijema*).

Tumačenje

Licence i slična prava se  najčešće izdaju za ograničen vremenski period, na primer na godinu dana. Zbog toga su do sada postojala tumačenja da usluge prometa licenci i sličnih prava predstavljaju vremenski ograničene usluge, da potpadaju pod odredbu (tačka 2) člana 15. Stav 1. Zakona) i da kao takve, za njih   važi da je promet izvršen tek kada prestane pravni osnov pružanja usluge. Po tim tumačenjima je, na primer, izdavanje licenci za korišćenje softvera izjednačeno sa ostalim  vremenskim ograničenim i neograničenim uslugama kao što su: izdavanje u zakup pokretnosti i nepokretnosti, telefonske usluge i slično, kod kojih se najčešće izdaju računi po završenom ugovorenom periodu, ili eventualno periodično. Nasuprot tome, prenosioci licenci i sličnih prava već dugo u praksi najčešće primenjuju drugačiju proceduru – izdavanje konačnog računa (ako se ne dogovori otplata na rate), odmah nakon, ili u isto vreme kada daju korisnicima šifru i prava za korišćenje.

Najnovije izmene i dopune propisa o PDV-u su omogućile posebna pravila za promet licenci i sličnih prava, tako da više nema nejasnoća i različitih tumačenja. Dajemo primer koji će najjasnije ilustrovati potpuno zakonski regularan postupak izdavanja licenci.

PRIMER

PDV obveznik ste i odlučili ste da počnete da koristite poslovni softver domaće kompanije PS.IT, koja je takođe PDV obveznik.
1.       15.11.2015. ste primili predračun od PS.IT-a, po kome za godišnju licencu za standardni MPP2 paket treba da platite 48.000,00 RSD, odnosno 57.600,00 sa uračunatim PDV-om.
2.       14.12.2015. ste uplatili PS.IT-u ceo iznos od 57.600,00 RSD.
3.       15.12.2015. ste dobili od PS.IT-a licencni ključ za korišćenje softvera i račun u kome je navedeno:
·         Datum izdavanja:  15.12.2015.
·         Datum prometa:  /
·         PDV osnovica: 48.000,00
·         PDV: 9.600,00
·         Ukupna vrednost: 57.600,00.

U Vašem obračunu PDV-a za mesec decembar 2015. godine treba da bude upisano (po novom stavu 14.  Člana 7. Pravilnika o PDV evidenciji):
·         U polju 008 (iznos naknade bez PDV): 48.000,00
·         U polju 108 (PDV koji se može odbiti): 9.600,00

Zaključak: Iako se kao vreme prometa može smatrati 15.12.2016. kada ističe plaćena licenca, dan od kada važi pravo na odbitak prethodnog poreza je datum izdavanja računa, tj. 15.12.2015.

 

Sporna pitanja i mogući problemi u praksi

Kako je po novom dozvoljeno da račun za licence i slična prava može da se izda i pre naplate i prometa, treba imati u vidu da ova, inače pozitivna, odredba možda može da dovede do zabune. Naime, u praksi je veoma čest slučaj da se pre bilo kakvog prometa prvo izdaje predračun, u smislu ponude. Nadamo se da predračuni kao dokumenti (ako ispunjavaju sve uslove iz člana 42. Zakona i sadrže sve podatke kao i propisani računi) neće moći da se od nadležnih organa smatraju fakturama i samim tim pokrenu poresku obavezu.  Ako do  toga dođe, biće neophodno da sastavljamo predračune koji nemaju sve propisane podatke iz člana 42. Zakona, na primer da u predračunima ne bude eksplicitno iskazan PDV.

2. Poslovanje stranih lica u Republici Srbiji

Izmenjenim Članom 8. Zakona u PDV sistem se uvode strana lica, tj. lica koja u Republici nemaju sedište, odnosno prebivalište.  Novi član 10a Zakona uvodi u poslovnu praksu potpuno novu kategoriju privrednih subjekata i PDV obveznika – punomoćnike stranih lica. Sve izmene i dopune koje se odnose na poslovanje stranih lica u Srbiji predstavljaju potencijalno najveće promene u dosadašnjem PDV sistemu.

Važne činjenice

Iz Zakona (na osnovu novog člana 10a Zakona i izmenjenih članova 8. i 10. ), drugih propisa i dosadašnjih tumačenja proizilaze sledeća pravila:

  1. Svako strano lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga u Republici, u okviru obavljanja delatnosti je PDV obveznik.
  2. Svako strano lice (sem propisanih izuzetaka) koje vrši promet dobara i usluga u Srbiji dužno je da odredi  samo jednog poreskog punomoćnika.
  3. Poreski punomoćnik stranog lica može biti:
    • fizičko lice, uključujući i preduzetnika;
    • ili pravno lice, ali ne može biti stalna poslovna jedinica tog stranog lica.
  4. Punomoćnik stranog lica u ime i za račun njega obavlja sve poslove u vezi sa ispunjavanjem PDV obaveza i ostvarivanjem prava: podnošenje evidencione prijave, obračunavanje PDV, izdavanje računa, podnošenje poreskih prijava, plaćanje PDV i sl.
  5. Punomoćnik stranog lica nije PDV obveznik za promet stranog lica, ali solidarno odgovara za sve obaveze stranog lica kao obveznika PDV, uključujući i obaveze po osnovu brisanja iz evidencije za PDV, a naročito za plaćanje PDV, kazni i kamata u vezi sa dugom po osnovu PDV.
  6. Da bi nekom subjektu nadležni poreski organ odobrio zahtev (Obrazac ZZZPDV iz Pravilnika o PDV evidenciji) da bude punomoćnik stranog lica, potrebno je da zadovoljava sve uslove navedene u Zakonu, kao što su: da ima prebivalište, odnosno sedište u Republici; da je evidentirani PDV obveznik najmanje 12 meseci pre podnošenja zahteva; da na dan podnošenja zahteva nema neplaćene obaveze za javne prihode (utvrđuje Poreska uprava); da nije pravosnažno osuđen za poresko krivično delo.
  7. Dodatno, u odnosu na Zakon, Pravilnikom o PDV evidenciji je uvedeno još jedno ograničenje:
    Strano lice koje nije PDV obveznik u svojoj matičnoj državi ne može da ima svog punomoćnika u Srbiji, tj. ne može da bude naš PDV obveznik.
  8. Ako strano lice u Srbiji ima stalnu poslovnu jedinicu, to strano lice obveznik je za promet koji ne vrši njegova stalna poslovna jedinica.
  9. Ako strano lice koje nije odredilo punomoćnika, vrši promet dobara i usluga u Republici, primalac dobara i usluga (ako je PDV obveznik) postaje poreski dužnik za taj promet i ima obavezu da sastavi interni račun na dan nastanka poreske obaveze. (Pravilnik o računima, član 24b).
  10. Poreska uprava (PU) će voditi registar poreskih punomoćnika i osnovni podaci će biti dostupni na Internet strani PU (po članu 4. Pravilnika o punomoćjima).
  11. Odredbe Zakona koje se odnose na podnošenje zahteva i izdavanje odobrenja za poresko punomoćstvo primenjivaće se od oktobra 2015. godine.

Izuzeci

Zakon naglašava: „strano lice nije dužno da odredi poreskog punomoćnika ako u Republici isključivo vrši promet usluga za koje se smatra da su pružene elektronskim putem i promet usluga prevoza putnika autobusima za koje se kao osnovica za obračunavanje PDV utvrđuje prosečna naknada prevoza za svaki pojedinačni prevoz, u skladu sa ovim zakonom.“

Sporna pitanja i mogući problemi u praksi

  1. Najvažnije pitanje je – Da li će u praksi zaživeti izmene propisa vezane za strana lica? Već sada  postoje pretpostavke  da će svoje punomoćnike odrediti samo strana lica kojima će to odgovarati, najčešće  zbog prava na odbitak prethodnog poreza. Razlozi za ovakvu pretpostavku su mnogobrojni, navešćemo samo neke:
  • Iako formalno ima dužnost da se uključi u naš PDV sistem, strano lice ne može snositi nikakve sankcije ako ne odredi svog punomoćnika. Ova Zakonom definisana dužnost stranog lica je praktično više mogućnost ili njegovo pravo.
  • Čak i jednokratan promet, bilo koje vrednosti, podleže Zakonu, što je nerealno očekivati da će biti ispunjeno. Teško je zamisliti da će strano lice zbog sporadičnog i malog prometa ući u komplikovanu proceduru odobravanja punomoćnika.
  • Ko će i kako informisati strana lica da imaju novu zakonsku obavezu? Domaće kompanije koje posluju sa stranim licima mogu, ali ne moraju da ih obaveste o tome, jer nisu obavezne da to učine.
  • Mnogim kompanijama koji posluju sa stranim licima će više odgovarati da sve ostane po starom, kada su stranim licima plaćali samo neto iznos i pravili samo interni obračun PDV-a, bez stvarnog plaćanja poreza. Iako, po novom, na osnovu fakture punomoćnika imaju pravo na odbitak prethodnog poreza, pravo na povraćaj mogu da ostvare samo u propisanim rokovima i na propisan način.
  1. Postoje sporna pitanja i problemi vezani za punomoćnike stranih lica. Navešćemo neke od do sada uočenih:
  • Previše je uslova da bi neko lice u Srbiji postalo punomoćnik stranog lica. Posebno je zahtevan uslov da potencijalni punomoćnik mora biti prethodno bar 12 meseci PDV obveznik. Ovaj kriterijum praktično isključuje ogromnu većinu fizičkih lica, iako im je po Zakonu dozvoljeno da budu punomoćnici.
  • Moguće su zloupotrebe od strane punomoćnika. Primer je slučaj kada strano lice odluči da ukine punomoćje, jer tada (po članu 10a stav 13. Zakona) prestanak punomoćja nastaje od dana kada poreski organ od punomoćnika primi obaveštenje da mu je punomoćje ukinuto.  U ovoj odredbi kao da je napravljen propust, jer ostavlja mogućnost  punomoćniku da i dalje zastupa strano lice u periodu od odluke stranog lica da mu ukine punomoćje,  pa sve dok o tome sam punomoćnik ne obavesti nadležni organ i to obaveštenje bude primljeno. Ispravno bi bilo da strano lice obaveštava nadležni organ da ukida punomoćje i tako otkazani punomoćnik ne bi mogao da odugovlači i zloupotrebi već ukinuta ovlašćenja.

Zanimljivosti i začkoljice

Evo nekih  zanimljivih slučajeva koji se mogu dogoditi u praksi i koje ne treba izgubiti iz vida:

  1. Kako Zakon određuje da punomoćnik stranog lica ne može biti njegova stalna poslovna jedinica, može se desiti da strano lice bude dvostruko uključeno u PDV sistem: preko svoje stalne poslovne jedinice i preko punomoćnika.
  2. Ako je punomoćnik stranog lica u nekim slučajevima istovremeno i primalac robe ili usluga od tog stranog lica, celokupnu evidenciju o takvom prometu vodi on, uključujući i izdavanje faktura samom sebi.
  3. Ako je promet takav da u osnovicu za PDV treba da se uključi porez po odbitku, punomoćnik stranog lica mora da izda ispravan račun, sa uključenim porezom po odbitku u PDV osnovicu, bez obzira što taj iznos ne ide na njegov račun.

Iz IT ugla

Posle velikih zakonskih izmena svima koji koriste, proizvode ili održavaju poslovna softverska rešenja, veoma bitno pitanje je i sledeće – Da li se nešto menja u informatičkom smislu?

U okviru tema koje smo obradili u ovom članku, sažeto se mogu izvući sledeći zaključci:

  • U PDV sistem se uvodi potpuno novi subjekat, ili u informatičkom smislu objekat – punomoćnik. Ovo znači da će u nekim slučajevima poslovni informacioni sistemi zahtevati proširenje za evidenciju punomoćnika.
  • Može se proceniti da će posao punomoćnika stranih lica (ako ih bude), biti veoma obiman, složen i odgovoran. Zbog toga će punomoćnici stranih lica morati da koriste napredna softverska rešenja.
  • Poreska uprava (PU) će voditi registar poreskih punomoćnika i osnovni podaci će biti dostupni na Internet strani PU (po članu 4. Pravilnika o punomoćjima). Za sada nije poznato kada će ova funkcionalnost informacionog sistema PU biti realizovana i dostupna korisnicima.
  • Propisani su dodatni obavezni podaci za račune koje izdaje punomoćnik stranog lica, kao što su podaci o punomoćniku: naziv, odnosno ime i prezime; adresa sedišta, odnosno prebivališta; PIB, odnosno JMBG. Ovo znači da će fakture punomoćnika biti drugačije po svom formatu od svih dosadašnjih tipova i da će sadržati veću količinu podataka, jer će u njih biti uključeni podaci i o punomoćniku i o stranom licu.
  • U računima za licence i slična prava ne treba da bude iskazano vreme prometa. Ovo pravilo zahteva da format štampanog računa mora da bude prilagodljiv u zavisnosti od vrste usluge.
  • Interni račun je bitan dokument. U poslovne informacione sisteme, ako do sada to nije bio slučaj, treba uvrstiti i interni račun, kao poseban tip dokumenta i obezbediti da ulazi u obračun PDV-a.

Zaključak

Kako se to već dešavalo i pre, i ovog puta su značajne zakonske izmene donete u poslednji čas, pred sam početak primene. Ponovo je pred svima nama veliki posao koji moramo da završimo brzo. Kad kažemo „svi mi“, mislimo na mnogobrojne PDV obveznike i druge privredne subjekte, finansijske savetnike, lica koja kreiraju i održavaju poslovna softverska rešenja, pa sve do IT sektora državnih organa (PU). Za sada nameštamo samo male delove PDV slagalice. Sigurno je da će se već vrlo brzo pojaviti novi problemi u praksi i da će se otvoriti razna konkretna pitanja.

Literatura