Dostupnost javnih informacija u teoriji i našoj praksi

Svi  nastojimo da dođemo do javnih informacija koje su značajne i korisne za naše poslovanje. Da navedemo samo neke najčešće primere iz prakse koji nisu fokusirani na delatnost preduzeća, već uopšte na poslovne procese i donošenje odluka:  želimo da koristimo  i pretražujemo spisak domaćih firmi; da imamo stalan uvid u  novoosnovane kompanije;  da vidimo najnovije finansijske bilanse potencijalnih klijenata ili partnera …  Skoro svi navedeni podaci su nam već na neki način dostupni, ili se bar njihova  transparentnost propisuje važećim zakonskim aktima. Ipak, pitanje je – Da li su nam javne informacije stvarno dovoljno pristupačne?

Teorija – Osnovni principi

Da bi otvoreni podaci stvarno bili i praktično upotrebljivi, treba otići i korak dalje od njihovog objavljivanja na Internet stranicama, što je uglavnom praksa kod nas, ali i u svetu. Zato je bilo potrebno definisati osnovne principe koji obuhvataju  ne samo definicije dostupnosti, već i pravila koja omogućavaju širokoj populaciji  i softverskim aplikacijama da ih koriste i ponovo objavljuju. Najkonciznije definisani osnovni principi se mogu naći na sajtu http://opengovdata.org/ , još od decembra 2007. godine.  Osam osnovnih principa predstavljaju uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se javni podaci državnih organa stvarno smatrali otvorenim. To su:

  1. Kompletnost – Podaci su kompletno dostupni.
  2. Izvornost – Iako se podaci mogu transformisati u razne formate i za razne svrhe,  uvek se čuvaju i dostupni su i u izvornom obliku, sa svim detaljima.
  3. Ažurnost – Podaci postaju dostupni što brže.
  4. Široka dostupnost – Podaci moraju biti na Internetu kako bi bili na raspolaganju najširem krugu korisnika za najšire namene. Pri tome se smatra da ovaj princip nije ispunjen ako su podaci  dostupni samo preko veb formi, ili ako im ne mogu pristupiti softverski automatski alati iz bilo kojih razloga, uključujući  i tehnološke restrikcije.
  5. Struktuiranost – Podaci moraju da budu tako struktuirani da omogućavaju automatsku obadu.  To podrazumeva da slobodan tekst nije zamena za tabele, niti slika za tekst. Korisnicima mora biti dostupna  dovoljna dokumentacija o strukturama objavljenih podataka.
  6. Bez diskriminacije – Podaci su na raspolaganju svima, bez zahteva za registraciju. Dozvoljen je anonimni pristup podacima, uključujući i pristup preko anonimnih proksija.
  7. Javni formati - Podaci su, pored ostalog, dostupni i u formatima koji nisu zaštićeni autorskim ili vlasničkim pravima, već se mogu slobodno koristiti (npr. varijante XML-a).
  8. Bez licenci – Javni podaci ne podležu propisima o autorskim pravima, patentima, zaštićenom imenu ili poslovnoj tajni. Podaci za koje u javnom domenu postoje i važe ograničenja treba da budu jasno označeni kao takvi.

Pored navedenog postoje i dodatne preporuke, od kojih će većina najverovatnije uskoro prerasti u principe, kao na primer:  Da podaci budu besplatni i onlajn na stabilnim Internet lokacijama, da budu autorizovani primenom validne autentifikacije (npr. digitalno potpisani), da budu sigurni za korišćenje (bez exe fajlova i virusa), da budu propraćeni potpunom dokumentacijom, da u toku projektovanja i izbora tehnologija budu uvaženi stavovi šire javnosti…

Praksa – Naša iskustva

Kao kompanija koja se primarno bavi izradom poslovnih softverskih rešenja, za otvorenost javnih podataka smo zainteresovani dvostruko: kao i sve druge firme zbog nastojanja da poboljšamo svoje poslovanje i kao proizvođači softvera zbog potrebe da javne podatke ugrađujemo u softverska rešenja koja  kreiramo. Takođe, zbog naše delatnosti i velikog broja klijenata (preko 2.500), u mogućnosti smo da sagledamo stvarne potrebe raznih tipova privrednih subjekata.

Iako se može reći da su se naši državni organi upustili u otvaranje javnih podataka, i zakonski, i tehnološki, u praksi smo svedoci mnogobrojnih problema. Navešćemo samo neke najvažnije, gledano konkretno iz našeg ugla, s osvrtom na već navedene međunarodne principe i preporuke za otvorenost javnih podataka.

1.      Mnoge usluge  se naplaćuju, što je u suprotnosti sa međunarodnim preporukama.

Primer je APR – Agencija za privredne registre. To je institucija  koja prikuplja najviše javnih informacija o privrednim subjektima, tako da se može reći da je veoma koristan izvor podataka bitnih za poslovanje.  Agencija nudi mnoge usluge, ali skoro sve se plaćaju. Na svom sajtu, u okviru usvojene Metodologije,  APR navodi zakonske osnove za naplaćivanje svojih usluga, a to su: Zakon o Agenciji za privredne registre (član 8. stav 3. tačka 1) i Odluka o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre.

Uzmimo sledeći primer: Želimo da dobijemo spisak svih registrovanih privrednih subjekata u Srbiji. Pored ostalog, ovaj skup podataka je posebno koristan za formiranje šifarnika u poslovnom softveru.  Za ovu uslugu APR trenutno naplaćuje od 10 do 35 RSD po registrovanom  subjektu. Kako ukupno u Srbiji ima preko 100.000 registrovanih privrednih društava i preko 200.000 preduzetnika, jednokratno dobijanje čitavih registara privrednih subjekata može da košta čak preko 10,5 miliona RSD.

Da podsetimo, sve  firme i preduzetnici su prilikom osnivanja obavezni da plate naknadu za upis u registar.  Takođe, po novim računovodstvenim propisima, od ove godine svi obveznici plaćaju naknadu za javno objavljivanje svojih godišnjih finansijskih izveštaja za 2014. godinu.  I sve ostale usluge upisa (ili ispisa) u druge registre se plaćaju. Međutim, najveći problem nastupa  ako želimo da zbirno koristimo pomenute javne podatke.  Registri  podataka su formirani uz pomoć privrednih subjekata koji su uneli sve informacije koje su tražene, a pri tome su još i platli za njihovo javno objavljivanje, ali  kada žele da te iste registre koriste kao skup podataka, moraju ponovo da plate, i to skupo!

2.      Nije omogućen pristup podacima bez registracije, što nije u skladu sa principom o restrikcijama.

Navešćemo primer Narodne banke Srbije, čije veb servise preporučujemo kao izvor ažurnih javnih podataka u poslovnom softveru. Za svaku je pohvalu što NBS nudi veoma korisne usluge (kursna lista, registar imaoca računa, registar dužnika u prinudnoj naplati…) potpuno besplatno, za razliku od APR-a.  Međutim, za većinu servisa je potrebna prijava i registracija, što otežava automatsko prikupljanje podataka iz poslovnog softvera koji ima mnogo korisnika.

3.      Česta kašnjenja u implementaciji nisu u skladu sa principom o ažurnosti.

Navešćemo samo jedan od mnogih primera, i to opet  iz APR-a. Iako su mnogi privredni subjekti već predali svoje finansijske izveštaje za 2014. godinu i APR je 21.5.2015. objavio vest da je na svom sajtu omogućio njihovo pretraživanje, jedino se mogu dobiti opšti podaci o privrednim subjektima i koje su izveštaje predali. Detalji iz izveštaja još uvek nisu vidljivi ni samom podnosiocu.

Zaključak

Osim navedenih konkretnih primera iz naše poslovne prakse,  otvaranje javnih podataka je opterećeno i mnogim drugim problemima, koje je teško sve i pobrojati. Sam proces prikupljanja podataka nije još dovoljno ni tehnološki, a ni  organizaciono rešen i razvijen.  Informacioni sistemi  u državnim organima često ostaju nedovršeni, sa propustima ili tehničkim ograničenjima za korišćenje. Javne službe nisu dovoljno informatički povezane i usklađene. Mnogi elektronski servisi još nisu ni realizovani, već  umesto njih postoje portali preko kojih se podaci ne mogu zbirno i automatski  preuzimati, ili su u neodgovarajućim formatima. Mnogi javni podaci nisu još uvek dostupni ni u kakvom upotrebljivom elektronskom obliku. Ponekad se stiče utisak da među zaposlenima u javnom sektoru postoji otpor prema uvođenju novih tehnologija.

Javne službe su finansirane od građana i privrede da budu javne i korisne.  Nadamo se da će se u narednom periodu proces otvaranja podataka iz javnog sektora brže i kvalitetnije razvijati,  jer je to u interesu svih.

Korisni linkovi

 Pristup javnim podacima u Srbiji