Ukratko o dostupnosti javnih informacija koje prikupljaju državni organi

U današnje digitalno doba, podaci su ključni resurs za društvene i poslovne aktivnosti. Za mnogo toga, od pronalaženja dežurnog lekara do donošenja važnih poslovnih odluka, bitno nam je da imamo pristup informacijama, od kojih većinu generišu i održavaju javne službe i državni organi. Otvaranje ovih podataka, ne samo da nam omogućava poboljšanje poslovanja i životnih uslova, već i podstiče razvoj novih servisa i usluga koji te podatke mogu da na prilagođen način ponude javnosti. U svakom slučaju, krajnji rezultat je – dodatna društvena i ekonomska vrednost.

Open Data i Open Government Data

Ideja o otvorenim javnim podacima, tj. Open Data, postala je aktuelna uporedo sa širenjem Internet mreže i veba. Ona propagira da javni podaci treba da budu dostupni svima za pristup, korišćenje i ponovno objavljivanje, bez ograničenja. U javne podatke ne spadaju podaci o ličnosti, oni koji nose oznaku državne tajne i svi drugi čija je poverljivost predviđena zakonima.
Kako državni organi i službe prikupljaju ogroman broj javnih informacija, veoma značajnih za privredu, građane i društvo uopšte, logično je da je vrlo brzo zaživela i ideja Open Government Data o otvaranju tih podataka za široku javnost. U celom svetu su pokrenute i prihvaćene razne inicijative koje se bave realizacijom ove ideje, a razlozi su mnogobrojni: povećanje transparentnosti i odgovornosti vlade, podsticanje razvoja novih korisnih digitalnih servisa i aplikacija za građane i privredu, otključavanje punih ekonomskih potencijala javnog informisanja, neprekidno usaglašavanje usluga javnog sektora sa sadašnjim i budućim potrebama korisnika… U ove inicijative su uključeni mnogi: državni službenici i organi, privredni subjekti i razne institucije, novinari, IT i drugi stručnjaci, aktivisti, građani…

Svetske inicijative i efekti u poslovnom sektoru

U realizaciji ideje „Open Government Data“ najviše su poodmakli EU, američka i britanska vlada, ali su se uključili i mnogi drugi regioni i države. Na sajtu datacatalogs.org postoji katalog od preko 400 regionalnih i nacionalnih portala i projekata za otvorene podatke i taj broj neprekidno raste. Evropska Unija je u decembru 2012. godine pokrenula EU Open Data Portal koji u ovom trenutku nudi preko 8.500 skupova podataka od raznih institucija u EU.
Otvaranje javnih podataka u mnogim državama je omogućilo privredni rast kroz podsticanje novih i unapređenje postojećih poslovnih aktivnosti. Svetska banka je procenila da otvaranje podataka na nivou EU može da poveća poslovnu aktivnost i do 40 milijardi evra i da 80% od ukupne koristi dobijaju direktno građani, poslovni sektor i investitori. Zato razvoj novih poslovnih aktivnosti, kao što su izrada korisnih servisa i aplikacija baziranih na javnim podacima, podstiču, pa čak i nagrađuju, vlade mnogih država, Svetska banka i razne međunarodne i lokalne organizacije. Na njihovim sajtovima se mogu pronaći katalozi softverskih rešenja koja pokrivaju široki spektar oblasti. Samo neki od primera su: briga o ličnom zdravlju, pomoć poljoprivrednicima na osnovu meteoroloških podataka i predviđanja, lokacije na kojima se trenutno izvode građevinski radovi, pomoć pri prometu nekretnina i različitih proizvoda, aplikacije koje se bave ličnim i poslovnim finansijama, alati za kombinovanje podataka iz različitih izvora u javnom sektoru…

Srbija u odnosu na svet

Sajt The Global Open Data Index je posvećen praćenju otvorenosti javnih podataka u raznim regionima sveta. Svake godine se objavljuje rang lista država po tome koliko su njihove vlade učinile dostupnim svoje podatke za javnost, pri čemu se koristi složena metodologija ocenjivanja. U 2014. godini Srbija je dobila ocenu: 42% otvorenosti (2013. godine je imala 44%) i pala je sa prošlogodišnjeg 32. mesta na 48. poziciju od ukupno 97 svetskih država koje su razmatrane. U kompletnoj rang listi se može videti da su po njima od nas bolji, na primer, Urugvaj, Rumunija, Čile, Južna Afrika, Turska, Jamajka, Pakistan, Slovenija…
Na već pomenutom evropskom sajtu datacatalogs.org naveden je samo jedan portal iz Srbije koji pruža podatke državnih organa. To je CKAN i preko njega se u više koraka može doći do skupova podataka (ukupno 168 trenutno) čiji su izvori sledeće institucije: Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije, APR, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, agencija SIEPA i Privredna komora Srbije. Treba pohvaliti ovaj projekat, posebno zato što se osvrće i na formate podataka, pruža mogućnost pretraživanja po nazivima i oblastima i čuva istoriju izmena. Pored toga, iako možda nije dovoljno zastupljen u međunarodnim katalozima, treba spomenuti Portal eUPrava. Sajt je veoma sadržajan i funkcionalan. Iako izdvajamo ova dva primera kao pozitivne pokušaje, ne sme se zaboraviti najvažnije – Ma kako da su portali dobro projektovani i dizajnirani, najvažniju ulogu imaju sami izvori informacija, tj. državni organi, jer su oni odgovorni za kvalitet, dostupnost i korisnost podataka.
S druge strane, u Srbiji postoji više inicijativa i organizacija koje se bave poboljšanjem situacije. Najnoviji primer je inicijativa Open Data Readiness Assessment- ODRA. U okviru nje je za početak stavljen akcenat na korišćenje javnih podataka u poslovne svrhe. Projekat su inicirali UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj) u Srbiji, Svetska banka i Direkcija za elektronsku upravu, uz podršku Privredne komore Srbije. Na strani korisnika javnih podataka učešće su uzele zainteresovane institucijе i kompanije iz raznih sektora, uključujući i nas (PS.IT).

Pozicija Srbije na svetskoj rang listi po otvorenosti javnih podataka

Zaključak

U svetu je već odavno zaključeno da otvaranje podataka državnih organa i javnog sektora donosi mnoge prednosti za sve društvene subjekte:
IT i uslužne delatnosti mogu da iskoriste značajan potencijal javnih podataka za ponovno korišćenje u novim aplikacijama i uslugama koje kao dodatnu vrednost mogu da ponude pravnim, fizičkim i privatnim licima.
Privredni subjekti, naučne, obrazovne i druge organizacije, bilo da javne podatke koriste direktno sa javnih portala, ili pomoću aplikacija i usluga trećih lica, dobijaju novu kvalitetnu podršku za obavljanje raznih delatnosti. Imaju mogućnost za bolje istraživanje, pokretanje inovativnih rešenja i inicijativa. Privrednicima se olakšavaju poslovni procesi i odlučivanje, omogućava da prošire svoje poslovanje i na taj način doprinesu bržem i efikasnijem razvoju kompletne privrede zemlje.
Javne službe postižu veću efikasnost kroz unutrašnju ili međusobnu razmenu informacija i povezivanje.
Građani su podstaknuti na učešće u političkom i društvenom delovanju, povećan im je kvalitet života lako dostupnim korisnim informacijama i uprošćenjem administrativnih procedura.
Društvo uopšte dobija novi kvalitet kroz povećanje transparentnosti i odgovornosti vlasti.

Otvaranje javnih podataka = rast društvene i ekonomske vrednosti + veća transparentnost i odgovornost vlasti

- NASTAVIĆE SE -

Korisni linkovi

Sve o Open Government Data
Međunarodni katalozi javnih podataka i indikatori otvorenosti javnih podataka
Katalog portala za javne podatke širom sveta
EU portal
Podaci, aplikacije, alati i sve ostalo vezano za javne podatke američke vlade
Praćenje stanja otvorenosti javnih podataka u državama širom sveta

Pristup javnim podacima u Srbiji
Portal eUprava Republike Srbije
CKAN projekat
Narodna banka SrbijeWeb servisi
APR
Republički zavod za statistiku
Privredna komora Srbije
SIEPA