Može se reći da je Cloud (mi ćemo ga zvati Oblak) metafora za Internet. Ovaj simbol je usvojen još davnih dana, kada se na dijagramima računarskih mreža cela infrastruktura Interneta (tzv. farme udaljenih servera) predstavljala kao apstrakcija u vidu oblaka.

Koreni računarstva u oblaku, ipak potiču iz još ranijih IT epoha, čak pre pojave Interneta. Još davnih 50ih godina prošlog veka, preteče današnjeg Oblaka su bile po podrumima i računskim centrima u vidu ogromnih „mejnfrejm“ servera koji su nekad zauzimali čitavu sobu. Sa njima su bili povezani terminali i radne stanice, slično današnjim uređajima koji koriste Oblak.

Nekadašnja ideja da se računarski resursi koriste na najoptimalniji način pomoću računarskih mreža je osnov i današnjeg koncepta Računarstva u oblaku.

Ipak, toliko toga se promenilo u odnosu na preteču Oblaka. Terminali i radne stanice su zamenjene računarima i uređajima koji su aktivniji, raznovrsniji, a mnogi od njih su mobilni. Umesto „mejnfrejm“ računara iz prošlog veka, Oblak je postao globalna mreža servera. Ali ne samo to. U odnosu na vreme pojave Interneta, danas Oblak nije više samo simbol za infrastrukturu, već za mnogo toga što nam Internet pruža. Teško je pronaći jednostavnu i opšteprihvaćenu definiciju za računarstvo u oblaku, ili engleski Cloud Computing (CC).

Pojednostavljeno, računarstvo u oblaku je skladištenje i pristupanje podacima, programima i drugim IT resursima preko Interneta, umesto da se sve čuva i izvršava na lokalnom računaru.

Danas, u eri mobilnih uređaja, Oblak je postao naša svakodnevica, a da toga nismo uvek ni svesni.
Za lične potrebe koristimo društvene mreže, Instagram, Youtube i mnoštvo raznih Internet servisa. Na pametnom telefonu, tabletu ili laptop računaru proveravamo elektronsku poštu, pratimo vremensku prognozu, igramo igre, gledamo uživo emisije na Internetu… U svim tim slučajevima smo najverovatnije pristupili Oblaku. U Oblaku pravimo i skladišta fotografija, dokumenata i drugih informatičkih sadržaja koje možemo lako da razmenjujemo.

To što raznim sadržajima možemo da pristupamo sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme i sa bilo kog uređaja sa Internet konekcijom, je možda najočigledniji, revolucionarni napredak koji je Računarstvo u oblaku donelo.

Takođe, već smo se navikli i na mnoge aplikacije i servise koje koristimo na poslu, ne razmišljajući o tome da tako pristupamo Oblaku. Samo neki od njih su: MS Office Online, MS OneDrive; GoogleDrive, GoogleDocs, GoogleSheets, GoogleSlides, Gmail, GoogleMaps,…

Čak i kada koristimo programe koji su instalirani na našem računaru, ni to ne znači da smo potpuno van Oblaka. Savremena softverska rešenja su veoma često povezana sa Oblakom, bar u pozadini. Samo jedan od mnoštva takvih primera je MS Office 365 koji koristi MS OneDrive za čuvanje dokumenata. Pored toga postoje i mnoga hibridna softverska rešenja koja uz dvosmernu sinhronizaciju podatke čuvaju i lokalno, i u Oblaku.

Pojam Oblak je možda još uvek veoma apstraktan. Na primer, fizička osnova Oblaka – spomenuta globalna mreža servera fizički zauzima za nas nepoznate prostore. Ipak smo sigurni da su serveri smešteni negde na zemlji. Što se tiče samog korišćenja oblaka, stvari su bar malo jasnije.

Usluge

Uslugama, tj. servisima Oblaka pristupamo preko provajdera – davaoca usluga. Računarstvo u oblaku nam pruža 3 vrste usluga:
1. Infrastruktura – IaaS (engl. Infrastructure as a Service) – Računarska infrastruktura, najčešće u vidu virtuelne platforme, koja omogućava upravljanje softverskim aplikacijama, skladištenje podataka i pristup mreži. Ove usluge koristi IT sektor, posebno deo koji se bavi mrežnom arhitekturom.
2. Platforma – PaaS (engl. Platform as a Service) – Platforme i okruženja koji omogućavaju razvoj, testiranje i izvršavanje softverskih aplikacija. Ova vrsta usluga je najpogodniji za IT timove koji razvijaju softver.
3. Softver – SaaS (engl. Software as a Service) – Softverske aplikacije (npr. poslovna softverska rešenja) koje se ne kupuju, već se plaća njihovo korišćenje, najčešće mesečno ili periodično i kojima se pristupa preko Interneta. Ovo je najpopularnija vrsta usluga koju već koristi ogroman broj različitih subjekata: preduzeća i organizacije, ali i drugi za poslovne ili lične potrebe.

Tipovi oblaka

Postoje osnovna tri tipa oblaka: privatni, javni i hibridni.

1. Privatni oblak – Koristi ga samo jedan klijent, odnosno jedno preduzeće. Podaci i programi su na posebnom serveru ili u prostorijama korisnika, ili u prostorijama provajdera.
2. Javni oblak – Koriste ga svi klijenti, odnosno korisnici Oblaka. Podaci i programi za sve korisnike se čuvaju na serverima provajdera, s tim što se za svakog korisnika čuvaju u posebnom „prostoru“, tako da im ostali ne mogu pristupiti.
3. Hibridni oblak – Kombinacija ostalih navedenih oblaka.

Pored navedenih postoji i tzv. Zajednički oblak koga dele više povezanih organizacija. Njime upravljaju same organizacije ili provajder.

Za razliku od široko prihvaćene lične primene, poslovni korisnici imaju veće zahteve i drugačiji pristup Računarstvu u oblaku, posebno kada je u pitanju poslovni softver preduzeća.
Institucije koje se bave istraživanjima primene CC, najčešće usluge Oblaka za preduzeća svrstavaju u sledeće grupe:
1. E-mail sistem,
2. Skladištenje fajlova,
3. Hosting baze podataka preduzeća,
4. Office softver (Word, Excel, …),
5. Finansijske ili računovodstvene softverske aplikacije,
6. CRM softver,
7. Računarski kapacitet za pokretanje softvera preduzeća.

1. U svetu
Anketa Microsoft-a „Cloud Confidence Survey 2015“ je pokazala da, iako većina lidera preduzeća već na razne načine koristi Oblak na poslu, nisu često toga ni svesni. Tako je 70% od 250 viših rukovodioca u srednjim i velikim preduzećima odgovorilo da oni ne koriste Oblak u svojoj firmi. Svoj nivo poverenja prema Oblaku su ocenili sa 50%.

Zanimljivi su rezultati istraživanja nama bliže Evropske Unije. Od decembra prošle godine su na raspolaganju najnoviji podaci za EU-28 iz 2016. godine i njihovo poređenje sa prethodnim rezultatima iz 2014. godine. U istraživanju je ispitano 148.000 od 1,6 miliona preduzeća. Oko 83% su bila mala preduzeća (10-49 zaposlenih), 14% srednja (50-249 zaposlenih) i 3% velika (250 i više zaposlenih). U toku 2016. godine najviše se oblak koristio u Finskoj (57%), Švedskoj (48%) i Danskoj (42%). Na suprotnom kraju skale, CC usluge je koristilo manje od 10% preduzeća u Rumuniji i Bugarskoj (po 7%), Letoniji i Poljskoj (po 8%) i Grčkoj (9%).

Kada se sagledaju rezultati istraživanja mogu se izvući najvažniji i najzanimljiviji zaključci:
Prosečno je 2016. godine 21% preduzeća u EU koristilo CC, uglavnom za hosting e-mail sistema (65%) i skladištenje fajlova u elektronskom obliku (62%). Od toga:
• 51% firmi je koristilo napredne usluge – finansijske i računovodstvene softverske aplikacije (32%), softver za upravljanje odnosima sa klijentima, tzv. CRM (27%) ili korišćenje računarskog kapaciteta za pokretanje poslovnih aplikacija (21%).
• Skoro duplo više preduzeća je koristilo javni oblak (15%) od privatnog oblaka (8%).
• U odnosu na 2014. godinu primena CC je povećana najviše u velikim preduzećima, i to za 10%.

2. Kod nas
U člancima na Internetu masovno figurišu podaci iz 2014. godine, kada je po istraživanju Republičkog zavoda za statistiku Cloud servise koristilo samo 3,8% preduzeća. U međuvremenu je ovaj podatak postao zastareo, a nove podatke skoro da niko nije analizirao. Zbog toga moramo da naglasimo sledeće:

Istraživanje u 2016. godini je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1673 preduzeća sa 10 i više zaposlenih na teritoriji Republike Srbije. Stopa odgovora je 92,5% (1548 preduzeće). Navešćemo neke od najvažnijih rezultata u pogledu poslovnog softvera i primene Oblaka u Republici Srbiji.

Kao i sve dosadašnje velike IT promene, tako i Računarstvo u oblaku od početka izaziva polemike zagovornika i protivnika. U celoj situaciji poslovni korisnici su posebno oprezni, što je potpuno razumljivo. Međutim, vreme protivljenja Oblaku je izgleda prošlo. I sami smo svedoci onoga što svetski analitičari tvrde – Oblak postaje nezaobilazan u poslovnom svetu. Po njima, ekstremna poslovna politika da se Oblak uopšte ne koristi će skoro nestati.

Ovakva predviđanja ne znače da će sva preduzeća potpuno premestiti poslovanje u Oblak, niti da će baš sve biti bazirano na njemu. Ipak, proizvođači softvera i IT provajderi će morati da uzmu u obzir da se primena Oblaka širi i postaje realna i podrazumevana opcija, a da će njihovi klijenti biti sposobni da koriste mogućnosti Oblaka.

Šta je to što je najvažnije za poslovne korisnike? O čemu najviše razmišljaju pre odluke da li da se presele u Oblak? Da li je naš biznis siguran sa „glavom u oblacima“? Da li i zašto krenuti ka oblacima? Da li je „I na nebu i na zemlji“ ipak najbolje rešenje? …

Mnogo je pitanja na koja ćemo pokušati da odgovorimo u više članaka koje ćemo povremeno objavljivati na ovom blogu.

• Cloud computing – statistics on the use by enterprises, 2016. – Eurostat
• Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2016. – RZS Srbije  “